Pi­še: El­mir Đo­ko­vić


Po­sto­ji li po­dje­la na mu­ške i žen­ske po­slo­ve? Ne, jer da­nas že­ne mo­gu ra­di­ti sve ono što i mu­škar­ci, kao i obr­nu­to. Ali se mo­že re­ći da po­sto­ji žen­ski i mu­ški na­čin pri­stu­pa po­slo­vi­ma. To se po­seb­no mo­že vi­dje­ti u po­li­ti­ci. Je li že­na­ma mje­sto u po­li­ti­ci? 
Smi­ja­li smo se že­na­ma u po­li­cij­skim odo­ra­ma, pa sa­da is­pa­da da ra­de po­sao te­me­lji­ti­je od mu­ška­ra­ca. U po­sled­nje vri­je­me sve se če­šće že­ne po­ja­vlju­ju u re­kla­mama za pi­vo i al­ko­hol­na pi­ća, ra­ni­je je to do­mi­nant­no bi­lo re­zer­vi­sa­no za mu­škar­ce. Mo­gu li že­ne do­i­sta ople­me­ni­ti sva­ku dje­lat­nost ko­ja je kao pred­o­dre­đe­na za mu­škar­ce?
Či­ni se da je, ipak, ta­ko. Osim jed­ne dje­lat­no­sti. A to je po­li­ti­ka!
Je li že­na­ma mje­sto u po­li­ti­ci? Sva­ka­ko da, ali nas is­ku­stvo uči da se že­ne vr­lo te­ško no­se s mu­škim ko­le­ga­ma ka­da je po­li­ti­ka u pi­ta­nju. 
Tek se u ne­ko­li­ko slu­ča­je­va de­ša­va da se že­ne vr­lo do­bro sna­đu u po­li­tič­kim ko­lo­te­či­na­ma. A ta­kve on­da osta­ve vr­lo du­bok trag. Da­kle, ka­da su že­ne u po­li­ti­ci u pi­ta­nju, po­sto­je dvi­je kraj­no­sti, ili osta­ve trag ko­ji osta­je vi­dljiv de­ce­ni­ja­ma, ili u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va vr­lo br­zo ne­sta­nu sa po­li­tič­ke sce­ne. 
Zbog če­ga za­pra­vo že­ne ne pro­la­ze do­bro u po­li­ti­ci? Mo­že se re­ći da je to zbog ti­pič­ne ka­rak­te­ri­sti­ke žen­skog ka­rak­te­ra, a to je pri­stu­pa­nje sve­mu sa emo­ci­ja­ma. Dio tih emo­ci­ja le­ži u to­me što že­ne ima­ju pri­rod­nu in­tu­i­ci­ju pro­cje­ne raz­vo­ja si­tu­a­ci­je. Jed­na­ko ta­ko, ima­ju taj pri­rod­ni ne­do­sta­tak da pre­vi­še ola­ko vje­ru­ju na da­tu ri­ječ. Za­to se ne pro­vo­de do­bro u po­li­tič­kim vo­da­ma. Jer zna­ju pro­ci­je­ni­ti da­lji raz­voj si­tu­a­ci­je i upo­zo­ri­ti na mo­gu­će pro­ble­me. I jer vje­ru­ju da­toj ri­je­či. U in­ter­ak­ci­ji sa mu­škim ko­le­ga­ma ko­je, pak, po­ne­kad jed­no go­vo­re, a dru­go ra­de, ne­ma­ju pre­ve­li­ke šan­se za uspjeh ako se ne pri­la­go­de mu­škom na­či­nu raz­mi­šlja­nja i ra­da. 
Slu­ča­je­vi po­put Mar­ga­ret Ta­čer ili ca­ri­ce Ma­ri­je Te­re­zi­je i slič­nih sjaj­nih po­li­ti­čar­ki, ko­je isto­ri­ja i da­nas pam­ti, re­zul­tat su pak dru­ge si­tua­ci­je, a to je da su že­ne po­ne­kad sjaj­ni po­li­ti­ča­ri ili ge­ne­ral­no sjaj­ne vo­đe ka­da ima­ju ap­so­lut­nu moć i pot­pu­no odri­je­še­ne ru­ke. I to opet zbog na­ve­de­nih ka­rak­te­ri­sti­ka, zbog in­tu­i­tiv­ne sna­ge, ali i zbog po­što­va­nja da­te ri­je­či. 
Si­gu­ran sam da, ako že­li­mo ure­đe­nu dr­ža­vu, tre­ba da na naj­vi­še po­zi­ci­je po­sta­vi­mo že­ne i to na na­čin da im se ni­ko ne mi­je­ša u po­sao. 
Vr­lo se če­sto po­ten­ci­ra da su mu­škar­ci kva­li­tet­ni­je vo­đe, jer ih ka­rak­te­ri­šu čvr­sti­na i ne­po­ko­le­blji­vost. Uspje­šni će vam me­na­dže­ri, ipak, re­ći da im u sva­kom ti­mu tre­ba že­na, upra­vo zbog in­tu­i­ci­je i emo­ci­ja. To­li­ko o mu­škoj ne­po­ko­le­blji­vo­sti i čvr­sti­ni. 
Opet, s dru­ge stra­ne, že­ne su kva­li­tet­ne vo­đe sa­mo ka­da upra­vlja­ju si­ste­mi­ma u ko­ji­ma se na hi­je­rar­hij­skoj lje­stvi­ci na­kon njih na­la­ze mu­škar­ci. U pro­tiv­nom, ka­da že­ne upra­vlja­ju si­ste­mi­ma u ko­ji­ma dje­lu­ju ve­ći­nom dru­ge že­ne, na­sta­je vi­so­ki ste­pen me­đu­sob­ne kon­ku­ren­ci­je ko­ja pre­la­zi gra­ni­ce si­ste­ma ko­jim se upra­vlja i pre­ra­sta u lič­ne ob­ra­ču­ne. 
Na kra­ju, je li že­na­ma mje­sto u po­li­ti­ci? U po­sto­je­ćim kon­ste­la­ci­ja­ma sna­ga u svjet­skim po­li­tič­kim re­la­ci­ja­ma že­na­ma je mje­sto u po­li­ti­ci, ali ako is­klju­če emo­ci­je. Ili ako im se po­nu­de naj­vi­še po­zi­ci­je. 
Zna­či, vje­ro­vat­no ne, a iz po­li­ti­ke ih apri­o­ri is­klju­ču­ju nji­ho­ve naj­zna­čaj­ni­je pred­no­sti nad mu­škar­ci­ma. Pa­ra­dok­sal­no, zar ne?